Da li se alopecija nasleđuje? Šta genetika otkriva o riziku za decu

Genetika zaista ima važnu ulogu, ali naslednost nije jednostavna i ne znači da će dete nužno izgubiti kosu. U porodici često nasleđujemo mnogo više od boje očiju, oblika nosa ili teksture kose. Nasleđujemo i određene predispozicije za razvoj pojedinih zdravstvenih stanja. Zato nije neobično da roditelji koji se suočavaju sa opadanjem kose razmišljaju o tome šta njihovi geni mogu da prenesu sledećoj generaciji. Kada je reč o alopeciji, odgovor je nešto složeniji nego što se na prvi pogled čini. Postoji više oblika ovog stanja, a svaki ima svoje karakteristike, uzroke i drugačiju vezu sa naslednim faktorima.

Šta je alopecija i zašto nastaje?

Alopecija je medicinski naziv za gubitak kose ili dlaka. Može da se javi kod muškaraca i žena, ali i kod dece, a ne nastaje uvek iz istog razloga. Kod alopecije areate, odnosno alopecije areate ili pečatastog gubitka kose, imunski sistem greškom napada folikule dlake. Posledica mogu biti jasno ograničene, okrugle površine bez kose, mada se stanje ponekad ispoljava i gubitkom dlaka na drugim delovima tela.

Sa druge strane, androgenetska alopecija predstavlja naslednu sklonost ka postepenom proređivanju kose. Kod muškaraca se često primećuje povlačenje linije kose na čelu ili proređivanje na temenu, dok se kod žena najčešće javlja širenje razdeljka i proređivanje kose. Razlikovanje ova dva oblika važno je upravo kada govorimo o porodici i naslednosti, jer genetika ne utiče na svaki tip opadanja kose na isti način.

Možda vas zanima

Šta deca nasleđuju od majke, a šta od oca? Genetika otkriva istinu o inteligenciji, temperamentu i gojenju

Da li je bezbedno farbati kosu u trudnoći? Sve što trudnice treba da znaju

Zašto neki ljudi imaju „apsolutni sluh“, a drugi ne razlikuju dve slične note? Genetika možda ima veze s tim

Da li dete može da nasledi alopeciju od mame ili tate?

Kratak odgovor je: može da nasledi genetsku predispoziciju, ali to ne znači da će sigurno razviti alopeciju. Kod alopecije areate u nastanak bolesti uključeno je više gena, naročito onih koji imaju ulogu u regulaciji imunskog sistema. Pored genetske sklonosti, značaj imaju i drugi faktori koji još nisu u potpunosti razjašnjeni. Istraživanja pokazuju da osobe koje imaju bliskog člana porodice sa alopecijom areatom imaju veći rizik da i same razviju ovo stanje. Ipak, bolest se javlja i kod ljudi koji nemaju porodičnu istoriju alopecije. Isto tako, mnogi roditelji sa ovim stanjem imaju decu koja ga nikada ne razviju. Zato ne postoji jednostavno pravilo po kome se može izračunati da li će dete naslediti alopeciju od jednog roditelja ili oba. Za razliku od nekih genetskih bolesti koje se prenose po jasno definisanim obrascima, alopecija areata ne nasleđuje se na tako predvidiv način.

Da li je važnija genetika sa mamine ili tatine strane?

Jedna od čestih zabluda jeste da se nasledni gubitak kose prenosi isključivo sa majčine strane porodice, naročito kada se govori o ćelavosti kod muškaraca. Međutim, genetika gubitka kose mnogo je složenija. Kod androgenetske alopecije učestvuje više genetskih faktora, a predispozicija može da potiče i sa majčine i sa očeve strane. Ako otac ima izraženo proređivanje kose, to ne znači da će njegov sin ili ćerka nužno imati isti obrazac. Isto tako, ako se alopecija ili izraženo proređivanje kose javljaju kod majke, to ne znači da će ih dete sigurno razviti. Porodična istorija može da pruži određene informacije o riziku, ali sama po sebi nije pouzdan način da se predvidi budućnost detetove kose.

Zašto neko u porodici ima alopeciju, a neko nema?

Genetika ne funkcioniše kao jednostavan recept u kome se osobine roditelja uvek preslikavaju na decu. Kod mnogih stanja, uključujući različite oblike alopecije, važna je kombinacija nasleđenih predispozicija i drugih faktora. Dvoje dece istih roditelja mogu da imaju različite genetske kombinacije. Zbog toga jedno dete može da razvije određenu sklonost, dok drugo ne mora. Kod alopecije areate naučnici proučavaju vezu između gena, imunskog sistema i faktora iz okruženja. Ipak, u mnogim slučajevima nije moguće utvrditi zašto se bolest pojavila baš kod određene osobe i zašto je počela u određenom trenutku života. Važno je naglasiti i da stres nije jedino objašnjenje za alopeciju. Iako se kod genetski predisponiranih osoba razmatra mogućnost da stres ili bolest budu okidači, uzrok se često ne može jasno identifikovati.

Šta ako se alopecija pojavi kod deteta?

Gubitak kose kod deteta može da bude posebno zabrinjavajući za roditelje, naročito ako u porodici već postoji iskustvo sa alopecijom. Ipak, ne treba unapred zaključivati da je reč o naslednoj bolesti. Opadanje ili proređivanje kose kod dece može imati različite uzroke, uključujući alopeciju areatu, gljivične infekcije vlasišta, određena kožna oboljenja, čupanje kose i druge faktore. Ako roditelj primeti jasno ograničene površine bez kose, naglo proređivanje, promene na koži glave ili druge neuobičajene simptome, važno je da dete pregleda pedijatar ili dermatolog. Pregled pomaže da se utvrdi uzrok i odredi odgovarajući pristup. Porodična istorija alopecije jeste važan podatak koji treba pomenuti lekaru, ali nije dovoljna da se postavi dijagnoza.

Može li se genetski rizik unapred utvrditi?

Trenutno ne postoji jednostavan genetski test koji bi pouzdano predvideo da li će dete razviti uobičajene oblike alopecije areate ili androgenetske alopecije. Iako su identifikovani određeni geni povezani sa ovim stanjima, njihov uticaj nije dovoljno jednostavan da bi se na osnovu jednog testa mogla dati sigurna prognoza za pojedinca. Ako roditelj ima alopeciju, najkorisnije je da zna o kom se tipu radi, da razgovara sa dermatologom o porodičnoj istoriji i da potraži stručni savet ako se kod deteta pojave promene. Preventivno testiranje ili lečenje deteta bez simptoma ne treba sprovoditi na svoju ruku.

Genetika jeste važna, ali ne određuje sve

Kada je u pitanju zdravlje dece, razumljivo je da roditelji žele da znaju šta mogu da očekuju i da li postoji način da spreče određena stanja. Međutim, kod alopecije ne postoji jednostavan odgovor koji važi za svaku porodicu. Nasledna predispozicija nije isto što i sigurna pojava bolesti. Čak i kada se alopecija javlja kroz više generacija, ne može se sa sigurnošću predvideti kod koga će se pojaviti, kada će početi niti koliko će biti izražena. Najvažnije je razlikovati činjenice od porodičnih pretpostavki, utvrditi o kom tipu alopecije je reč i potražiti stručnu procenu kada postoji razlog za zabrinutost. Dete ne treba posmatrati kroz rizik koji nosi porodična istorija, već kao pojedinca čije se zdravlje procenjuje na osnovu stvarnih simptoma i potreba. Genetika može da nam pruži važne informacije, ali ne predstavlja unapred napisanu priču o tome šta će se dogoditi.